Čovek koji od ljudi pravi majmune, 22. jul 2018, nedelja

Bio jednom jedan čovek koji je voleo da od ljudi pravi majmune! Niko ne zna kada je počeo sa tom rabotom, verovatno kad je poodrastao i dobio siguran i važan posao. Pre toga bi ga, siguran sam, neko udario po pičci. I to ne jedamput, jer klinci često reaguju spontano i prirodno, pogotovo kad ih neko ismeva.

Ali u vreme kad je čovek, zvani Rata, počeo od ljudi da pravi majmune svi su smatrali ne samo da je to isključivo njegovo pravo nego i da su majmuni zaslužili to što će dobiti. Najviše je voleo da ga zovu da interveniše za nečiji posao, a on obeća da nema problema i da će sve biti kako treba, pa se posle slatko smeje bar pola sata. Ponekad  pozove nekoga iz te službe gde bi trebalo osoba N. da se zaposli. Rata zna sve u Gradu, pa kaže: ako vam se prijavi N. za posao odmah ga otkačite. To vam je prava komunjara, žutać… radikal primitivni, iz takve porodice da vam se stomak okrene.  I tako bude. U međuvremenu, molioci, koji još nisu primetili kako im je dlaka promenila boju, a oči i uši  povećale, donesu poklone Rati, jer: red je, čovek hoće da pomogne. On se sve vreme razdragano smeje, a poklone ubaci u sobu koju je zvao majmunska soba i koja je bila prepuna viskija i francuskih vina, ima i Bejlija i Radovanovića pride, Mocart kugli, švajcarskih bombonjera, grafika i slika istaknutih  domaćih autora.

Isto je bilo i za lekare, advokate, kredit kod banke, upis dece u jaslice ili  na fakultet… Za te stvari nije imao potrebu da ikoga okreće. Ako sam parama to  ne možeš da središ moraš biti pravi majmun da tražiš nečiju pomoć!

Kad dođe vest da nema ništa ni od čega, premda se negde zvezde poklope pa dete bude primljeno, u jasle ili na fakultet,  a uput za operaciju dođe sam od sebe, Rata skromno podigne ramena i kaže: ja sam svoje uradio.

S vremena na vreme, uglavnom uveče, kad je gužva, Rata ne može da odoli da neprimetno frljne krupnije metalne pare, petodinarke i desetodinarke, preko glava šetača, na Trgu republike pa onda sladostrasno gleda kako se majmuni saginju, kleče i otimaju o plen. Ne sme baš da se smeje naglas ali sav podrhtava od zadovoljstva. Jednom prilikom ga je primetio neki matorac i glasno upitao: “Šta to radiš majmune?” Rata se ušeprtlja, izusti nešto poput: “toking to mi”, i odmah  zaždi prema Narodnom pozorištu.

Ima usputnih, trvijalnih  stvari koje se dese same od sebe, a Rati pričine veliko zadovoljstvo. Kad ga stranci pita ju gde je centar on obavezno pokaže u suprotnom pravcu. Sedne u kafić u kraju i pomno prati ko je s kim i u kakvim su odnosima. Lako zaključi ko je u problemu emotivne prirode. Rešava sudoku i onako, sam za sebe, kaže usamljenoj ženi u ozbiljnim godinama, koja sedi za susednim stolom: boga mi onaj vas je dasa  baš gutao očim.

Ne razumem samo jednu stvar: kako ne primećuje da su majmuni sve krupniji i preduzimljiviji. Dok Rato pun sebe puni majmunsku sobu zemlja polako počinje da se zaustavlja. Nitkov se zagrlio sa svecom, zajedno dišu u ritmu muzike za ples. Tramp kaže: ovo je lepo, Putin kaže: ovo je dobro, a Erdogan: ovo je pravedno. Sve je otišlo u tri lepe pičke materine!

Po prstim, udarite ih po prstima!