Čovek, jebo ga ti! 26. septembar 2017, utorak

Da je čovek mera svih stvari proturio je  Protagora. Posle su to tumačili razni. Na kojeg je čoveka mislio? Na komšiju ili na Solona? Ako je u pitanju čovečanstvo onda se cela stvar dodatno komplikuje.

Sofisti su od podučavanja živeli jer je obrazovanje bilo važno za javnu službu. Umeće dobrog i ubedljivog govora beše važno i ne samo za demokrate već i za one druge.  Danas bi sofisti, pored tolikih privatnih škola, pomrli od gladi.

Ovde, međutim, nije reč o sofistima (Protagori, Gorgiji i ostalim) već o moći ubeđivanja.

 

Svako doba ima svoje načine na koji se ljudi ubeđuju. Nisu u pitanju samo komunikacije, koje su se razvile onoliko, već rašireni stav o onome šta je šta i ko je ko. Osećam neku vrstu gubitka, pre svega senitimentalnog, zbog nestanka jedne uzrečice, koja zvuči veoma bosanski. Ne znam zašto, ali deluje mi veoma sofistički. Valjda zbog relativizacije problema. Moguće je da se uzrečica još uvek negde zadržala. Kao da je nisam  čuo čitavu večnost.

– Jebo ga ti!

Da li sam ja ostao poslednji da je ponavljam, onako, bez razloga, sam za sebe?

A danas, koja slučajnost, vidim na drvetu cedulju sa porukom!

Je l to za mene? Ili onako: uopšteno?

 

 

O čemu god da je reč: o zdravlju, poslu, politici, nekoj ličnosti, ratu, miru, dobitku, gubitku, umetnosti, porodici, ljubavi i netrpeljivosti, novcu, letovanju… uvek se na kraju – pitanja ili odgovora, može dodati: Jebo ga ti!

“Jebo ga ti” nije izraz koji se posebno lepi za nekoga ili nešto. Mislim da je u pitanju neka vrsta neutralno-ispitivačkog komentara o odnosu. Šta ćeš uraditi sa tim i tim? Ostaćeš bez posla, bićeš mobilisan, oženićeš se, razvesti, moraš na operaciju, podigao si kredit, tražiš stan… Ti, ili tvoj sabesednik, sve jedno. Razgovarate o onome na šta možete ili ne možete da utičete. Nema veće sile od vas samih. Nema ni sudbine, ni boga, ni univerzuma, čovek – mera svij stvari, i na kraju: “jebo ga ti!”

Verujem da bi se Gorgiju, koji je imao nadimak Nihilista, veoma dopao uzrečica-komentar: jebo ga ti. Priča se da je Gorgija, kao i većina sofista, bio sjajan govornik   i koji je, navodno, svojim glasom, ritmom i zvukom, umeo da hipnotiše publiku. Tvrdio je da ništa ne postoji. Čak i ako postoji niko o tome nema saznanje.  Ukoliko neko nešto ipak  zna on to ne može saopštiti drugima. A ako ipak uspe da to saopšti niko  to ne bi razumeo. Time je krug (ne)postojanja i (ne)razumevanja zatvoren. Napisao je delo “O prirodi nepostojećeg”. Delo je, naravno, izgubljeno.

Nije ni malo neočekivano što Platon nije voleo sofiste, a posebno Gorgiju. Pretpostavljam da su mu išli na nerve ljudi koji su morali da zarađuju za život, a ne da žive od nasledstva. Kod Platona je sve bilo sigurno i jasno. Znalo se ko kosi, a ko vodu nosi.  Sumnja nije posećivala njegov dom.

Sofisti su širili znanje i bili prvi pripadnici “giving lessons class”, kako je Nabokov objasnio svoju društvenu poziciju, koji su od toga živeli. Današnji bi predavači, od učitelja do profesora na univerzitetu, to morali nekako da spoznaju. Možda bi tada bolje razumeli i svoju ulogu u savremenom svetu.

Posle svega, ostaje jedna neistražena istorijska dimenzija. Koliko smo svi mi učestvovali u onome što nam se desilo poslednjih trideset godina?

– I šta ćemo sad, jebo ga ti?

– Ne znam. Idemo dalje, jebo ga ti!