Avokado, 20. septembar, utorak
Pljusak. Zahlađenje. Ulica je odjednom pozelenela od lišća koje su vetar i kiša poskidali sa krošnji. Još uvek je sve zeleno, ali to svlačenje drveća, kao i mrak koji se spušta oko pola osam, nedvosmisleni su znaci. Neko je rekao: “sad će Novak, pa Prvi maj i biće ponovo leto”. Ubrzanje vremena je postalo sastavni deo moga životnog doba. Mrzim kuknjavu zbog starosti, žalopojke za starim, dobrim vremenima, prebacivanja novim generacijama kako ništa ne znaju i ne umeju da cene. Naša su raspoloženja promenljivija od klimatskih prilika. Menjaju se mimo pravila. Promene vazdušnog
Pre oko dva meseca posadio sam krupno seme avokada. Nisam postupio onako kako je preporučeno: oprati i oguliti semenku, sa tri čačkalice je učvrstiti tako da bude postavljena sa špicastijim delom prema dole, i naravno, sipati vodu do pola semena. Posle izvesnog vremena počne da izbija koren koji se uvrće i grana i pomalo podseća na koren mandragole. A prema gore izraste pravo kao strela stabljika sa ravnim, uskim parnim lišćem. Tek kad je iznikao “moj” avokado pogledao sam na You tubu kako se pravilno zasađuje avokado. (To sasvim liči na mene. Ubi me nestrpljenje.)
Ja sam “moj” avokado prvo držao u vodi jedno deset dana. Neopran i neoguljen. Onda sam ga položio plitko u zemlju – porebarke, jer nisam znao odakle će da krene korenje a odakle stablo. Posle nedelju dana pojavilo se nešto što bi mogao da bude avokado. Najviše mi je “pomogao” avokado koji je zasadila Ruža u svojoj čarobnoj baštici. Prepoznao sam listove. Pre desetak dana pojavio se prvi cvet. Divna bela trubica koja se nije previše otvorila. A onda, juče, novi cvet. Preko dana je bio zatvoren a noćas se, po kiši i kijametu, otvorio. Eto nama cvetne bašte na prozoru!
Moraću da ga presadim u veliku saksiju i da ga čuvam od zimoće. Na sreću, avokado očigledno nije privlačan za naše maćke inače bi to bio problem.
Možda je naša budućnost u gajenju avokada! Klima se ionako menja. Bićemo sve bliži ekvatoru. Naš unuk Nikita ionako je izjavljivao da bi voleo da bude farmer. Pretpostavljam da je mislio da bude holandski a ne srpski seljak. Sad je trenutak da počnem da kupujem zemlju. Ne verujem da mogu da dobijem nešto od zemlje svojih dedova i pradedova. Avokado, artičkoka, bamije i špargla, eto idealne kombinacije za uspešnog farmera. Od voća trešnja, šljiva i malina.
Dnevni avokado!
Noćni avokado!
U Beogradu je održan Prajd, prvi put na glavnom gradskom “potezu”: Slavija – Trg republike. Bez nasilja i prostakluka. (Osim onog u sebi.) Napredak u svakom pogledu koji koristi i vlast, i mediji, i opozicija. Ja sam se samo setio one akcije na početku rata u Bosni: Crnog flora za Sarajevo. Naša je povorka išla u suprotnom pravcu – od zgrade Albanije prema Slaviji. Sećam se “junaka” kako su se demonstrativno okupljali kod robne kuće Beograd i “Zagreba” baš u to vreme. Bili su u maskirnim uniformama, uparađeni, neki bradati, neki krupni i veliki, neki mali i kočoperni. Među njima i jedna tzv. publicista, filmađija, šta li. To pokazivanje beše ogledno, deo uigrane policijske igre u kojoj je zastrašivanje bilo podjednako važno, ako ne i važnije, od prebijanja.
Vidim kako policija deluje preventivno i zaustavlja “verničku” procesiju u Knez Mihajlovoj. Mediji izveštavaju o dvojici muškaraca obučenih kao sveštenici. Zanimljivo kako se sve može i kako ništa nije problem. Kako se jednostavno sprečavaju incidenti i kako se stvari nazivaju pravim imenima.
Nemam pojma da li je avokado na našem prozoru muško ili žensko. Daje li on plod koji tako nežno volimo? Ili je to samo imitacija.
Neke stvari moramo sami da otkrijemo. Tako što sačekamo.