Tužna priča o velikoj njorki

Ovih dana je naš premijer u Skupštini, povodom izmena zakona o lovu, saopštio da ga je baš briga za grlice i da više voli da nam dođu strani lovci i da ostave ovde svoj novac. Grlica (Streptopelia turtur) je izuzetno ugrožena vrsta i nalazi se na evropskoj crvenoj listi. Slučaj sa grlicama me je podsetio na tužnu priču o velikoj njorki.

 

 

Velika njorka ( Pinginus impennis) je bila prva ptica koja je nosila ime pingvin. Živela je na severnoj hemisferi i pingvini s juga su po njoj dobili ime. Velike njorke obitavale su u ogromnim kolonijama u severnom Atlantiku, od Gibraltara do Njufaundlenda i u celom Severnom ledenom okeanu. Kako nisu umele da lete, te su bila laka lovina, mornari su ih nemilosrdno ubijali zbog mesa, jaja, a naročito zbog veoma toplog i mekanog grudnog perja kojim su punili odeću. Mornari su ptice šurili i čerupali u kazanima na vatri od njorkinog ulja, čime su pokazali veliku domišljatost i ekonomičnost. Početkom XIX veka velike njorke su već bile na ivici opstanka, a tada su i prirodnjaci doprineli njihovom izumiranju, pošto su se grabili za punjene primerke, skelete i jaja, što je ubrzalo tamanjenje. Otud ima poprilično punjenih njorki u raznoraznim prirodnjačkim muzejima širom sveta. Poslednji par velikih njorki ubijen je na ostrvu Elday, blizu Islanda 1844. Udavili su ih islandski ribari Jon Brandsson i Sigdrur Islefsson, a Ketill Ketilsson je izgazio jaja u gnezdu. Za svaki slučaj. To je bio kraj velike njorke.

 

Aleksandar Palavestra