Sunđer, 20. februar, ponedeljk

Razaranje na svakom koraku. Zatvorene radnje, spuštene roletne, godinama neoprani prozori, a pored toga niču nove zgrade sa pompeznim natpisima o kvalitetu i povoljnostima kupovine. Ako se ovako “pere” novac koliko ga još ima? Koja je to vrsta veštih i sposobnih ljudi koji su se u ovom bespuću tako obogatila? Neki mali politički šrafovi i prenosnici, memorijske ploče, farbari i dizajneri biografija, frizeri pudlica, hakeri od poverenja, čuvari trezora nepostojećih banaka,  najamne ubice? Ima više “pametnih zgrada” nego pametnih ljudi. Reći za nekoga da je pametan deluje skoro kao uvreda.

Počela predizborna kampanja. Ko će biti predsednik Srbije? Atmosfera pred građanski rat. Ako ne bude “onaj koji treba” Srbija će da propadne. Propast se mora sprečiti po svaku cenu. Mediji postaju šančevi sa kojih se ispaljuju rafali i plotuni.

Jutros na šišanju kod Spase, neizmerno simpatičnog i pametnog čoveka, koji mi prenosi svoja zapažanja. – Ne bi morali da prave bilokakva istraživanja, dovoljno je da pitaju frizere. Tačno sam znao kako će biti i na poslednjim izborima, pre pet godina.

Još uvek je hladno. Nikako da krene to dugov najavljivano otopljavanje. Komšija, čije sam parking mesto koristio poslednja tri meseca, vratio se iz Amerike. Sada opet moram da kružim oko kvarta da bih se negde smestio. Komšija beše u Kaliforniji. Pun utisaka. Druga planeta. A i nema zime.

Ovo što imamo sve je manje i sve bednije. Ista stvar je i sa nadom. Onda čujem da je neki prijatelj u krizi pa pokušavam da ga ohrabrim i da mu ulijem neku čudnu nadu da moraju doći bolji dani, da imamo projekte koji će, koji će… promeniti naše živote. Sve je moguće, naravno. Kad hrabrim prijatelja, hrabrim i samom sebe.

 

Pročitam, pre neki dan, na FB-a, da je narod kao sunđer koji upija svaku  laž. Videćemo koliki su njegovi kapaciteti upijanja. Sigurno postoji granica.