Šal od šatuša, prirodnjački kutak A. Palavestre

 

Šatuš (Shahtoosh) je najfinija i najskuplja vrsta vune. Dobija se od tibetanske divlje antilope – čirua (Pantholpos hodgsonii). Za jedan šal koji u Bankoku ili u Indiji košta i do 5.000 dolara potrebno je ubiti 4 antilope. Nemoguće ih je šišati, a i jednostavnije ih je ubiti. Sama tkanina se tka u Kašmiru. Šatuš je zvanično zabranjen, ali je gotovo nemoguće kontrolisati lov na čirue u Tibetu. Najviše su na ceni mladunci, čak i nerođena telad (slično kao i za astrahan vunu). Kada policija uhapsi prodavce oni tvrde da šal nije od šatuša nego od pašmine, vune tibetanske i kašmirske koze. Teško je dokazati koja je tkanina u pitanju. Na sudu se ne priznaje test provlačenja kroz prsten, omiljen u radnjama. Naime, ako marama – dugačka oko dva metra i široka preko metar – može da se provuče kroz prsten, u pitanju je pravi šatuš. Vuna čirua se može prepoznati pod mikroskopom, ali postoji vrlo malo, za to obučenih, stručnjaka. Čiru antilopa je ugrožena vrsta. Računa se se da ih nema više od 70.000, a 20.000 antilopa godišnje bude ubijeno zbog šatuš šalova. Love ih iz džipova, mašinkama. Jedan trgovac šatušem se pravdao da se tkanina zapravo dobija od perja misteriozne sibirske guske koja prezimljuje u Kašmiru. Ta guska, navodno, ima jako fino perje na bradi, koje otpadne – pa ga sakupljaju i od njega tkaju šatuš. Druga, još neuverljivija priča, je da seljaci trebe dlaku sa stena o koje se čiru češao (što je, naravno, nemoguće). Kineski šverceri i krivolovci se trampe s indijskim kolegama: menjaju šatuš vunu za tigrove zube i kosti, od kojih se spravljaju preparati kineske „medicine“. Pretpostavlja se da je „kineski jednorog“ zapravo čiru viđen iz profila, kada mu se ne vide oba roga.
Aleksandar Palavestra