Reci, znaš li nešto?
i šta ti uopšte znaš o tom dečaku kog su skinuli s prozora, samo je slabašni drhtaj nedostajao da se sunovrati u plavetnilo leta, taj uplašeni klinja, a ja ništa ne znam, eto, baš ništa, o tom dečaku, gde je taj mališan sada, gde je nestao, ili se samo usput negde izgubio, ne znam, zaista, evo, pitam te, i šta se, zaboga, dogodilo s majkom tog deteta, tom gordom lepoticom sa prepune jadranske plaže, gde je nestao otac tog dečaka, je li, možda, odšetao nekuda, samo kilometar ili dva severnije, visok i lep, tako poželjan, sa zalizanom kosom, a sestra, starija sestra tog dečkića, šta se s njom dogodilo, gde je ona nestala, u šta se pretvorila, ta slatka devojčica sa fotografije, na brzinu obučena u odelo indijanke, s lukom i strelom u rukama, sa sisama koje pupe ispod sintetičkog odela, da, ljudi govore, po ćoškovima, reci mi, znaš li nešto, gde su ti ljudi nestali, i taj prozor, na kome naš junak stoji, da, ta dubina i, ta praznina, zar ga sve to, zaista, čeka?
Raša Kominac Radoslav
iz knjige pesama DLANOVI
Fabrika knjiga,
Beograd, 2013.