Priča o salveti, 4. oktobar 2017, sreda

Uskoro će godišnjica. Slučajno otkrih da je pre skoro sedamdeset i pet godina, tačnije: 9. oktobra 1944. Vinston Čerčil u Kremlju, na salveti, napisao kako će se, posle rata, podeliti Balkan. Sve u procentima.

 

 

Pre nekih mesec dana bejah na nekoj korporativnoj proslavi, godišnjici poslovanja u Srbiji, gde smo uz kanapee dobijali i crne papirne salvete. Uspeo sam da smotam dve salvete u džep od sakoa i onda ih iskoristio za nove kolažel. Toliko su mi se dopale te crne, avetinjske salvete, da ih sada stražim svuda po gradu. Kad me neko budalasto zapita: zašto će ti, ja napravim ozbiljno-tužnu facu i kažem: za parastos.

Salvete se, u svakom slučaju, mogu koristiti na različite načine. U Čerčil-Staljinovo vreme salvete su isključivo bile platnene, da li damastne ili tako nekako, nemam pojma. Staljin je dozvolio Čerčilu da slavetu, istorijski dokument, uzme za uspomenu.

Posle toliko godina vidim da je ruski uticaj, od celog Balkana, još jedino vidljiv u Srbiji. Teško da bih ga mogao izraziti u procentima. Da li 25 odsto, 33? Britanski je svakako mnogo manji, ako ga uopšte ima. Čime se meri uticaj? Ekonomkom razmenom, investicijama, mitologijom, kulturom, raspoloženjem u medijima i javnom mnjenju, zajendičkim vojnim vežbama, glasanjem u Ujedinjenim nacijama, znanjem jezika…? Rusi su omiljeni onoliko mada bi ubedljiva većina naroda pre videla svoju decu da žive i rade u Nemačkoj ili Americi nego u Rusiji. Opsesija, hipokrizija, licemerje… Dosta je tu i obične, sasvim uobičajene, mere ljudske gluposti i neznanja.

Znači: Madžarska i Jugoslavija – 50:50! Vidim da nacionalisti srpski, kao i madžarski, veličaju Putina. Sa njim bi sve dogovorili samo da mogu da se razmahnu do krajnjih granica. Voleli bi da se napravi novi dogovor i da se to overi ne samo na salveti nego i na koži. Nove granice, novi interesi, nove podele uvek se, pre ili kasnije, crtaju i na ljudskoj koži. Negde je to broj, negde orao, nacionalni amblem, ime vođe…

U međuvremenu se selimo na Iberijsko poluostrvo. Katalonija se upoređuje sa Kosovom. Pravni problem! Ništa o situaciji koja  je prethodila NATO intervenciji i posledicama proterivanja stotina hiljada kosovskih Albanaca u Makedoniju i Albaniju. Ni reči o ubijanju i rušenju kuća, o delovanju tzv.  paramilitaraca  (frenkijevaca, vukova sa majevice, arkanovaca…)  Da li se današnja situacija u Kataloniji, i Španiji, stvarno može uprediti sa situacijom na Kosovu 1998. i 1999. godine? Umoran sam od procenata i međunarodnog prava. Živimo u ne-svetu. Kao da ništa nije stvarno. Kao da se o svemu može samo beskrajno igrati rečima, okretati, meriti, upoređivati… Salveta je stvarnija od svega, mnogo je stvarnija i od prava i od Pravnog fakulteta. Parafiraše je dvojica gazda, svaki sa svojom imperijom, svojim tajnim službama i tradicijom masovnih ubistava.

I šta je od svega bilo? Istorija? Da li je to samo obična ubrljana salveta ili se nešto stvarno i desilo?