Ovo je početak nečega

 

 

 

 

Kada sam imala šest godina želela sam da budem nešto. Sa sedam sam izgubila ambiciju. Počela sam da idem u školu. Prešla sam neku vrstu nevidljive linije.

U školu me je vodio moj 6 godina stariji brat. Hodao je na 5 metara od mene. Ubrzo sam naučila brzo da hodam tokom pospanih ranih jutara.

Slikali smo se ispred OŠ Vladislav Ribnikar, 4.  razred. Od sve dece na slici samo ja gledam u objektiv.

Osećala sam se kao da sam došla do mesta do koga nisam mislila da ću morati da dođem. I ne znam kako sam dospela ovde. To je čudno mesto. Sećam se da sam razmišljala u sebi: Dakle, ovo je početak nečeg. Stvari i ljudi svuda oko nas umiru, lome se ili se gube. Ne postoji nikakva sigurnost ili garancija.

Lola Joksimović