Nešto bismo morali ostaviti za posle, 9. decembar, sreda

 

 

Nešto bismo morali ostaviti za posle
To posle možeš da razumeš na razne načine
Ne, svakako ne mislim na poslednju poruku
Izraz poslednja volja deluje uvrnuto osim ako nije reč o nekom posebnom fizičkom činu, nekoj neobičnoj grimasi, kriku ili potpisu
Nešto bismo morali ostaviti za posle
Kao zbirka pažljivo izabranih reči koje će se izgovoriti tačno u određenom trenutku
Kad duge senke letnjeg popodneva prodru kroz drvene roletne
Bićemo u blizini mora
Vodićemo ljubav pre toga onako kako to rade stariji ljudi neopterećeni dokazivanjem
Beli čaršavi će mirisati
Napolju će se čuti pesma šest cvrčaka i dve gugutke
Setićemo se naše dece kako su kretala u svet mnogo bolje nego sopstvenog izlaska
Neko će dugo pričati preko telefona ispred našeg prozora, onda će zaćutati i početi da se smeje
Zaustaviće se zvuk frižidera
Žuto, oker i narandžasto pojačaće plavetnilo neba
Neki avion će početi da kruži
Mrisaće na borovu smolu i izvetrelu kafu
Telo će biti privremeni dom baš kao i reči koje se nižu
Šta uopšte ostaviti za posle zbog čega se nećemo kajati?