Mimo nas, 1. februar, nedelja

Juče ujutro u velikoj samoposluzi napravio se red kod mesara. Ispred mene dve veoma stare žene koje guraju poluprazna kolica. Kad dođu na red počinju da ispituju mesara koliko šta košta. Najzad, pitaju za kosti. Tada kosti i sam prvi put ugledam. Nešto poput oglodanih svinjaskih rebara spojenih žilama i masnoćom. Na njima flekice mesa. – Pošto?
– Stodvadeset i devet dinara! (Malo jače od jednog eura.)  Postoje još samo dva parčeta. Uzimaju  oba. Malo jače od kilograma. Mesar ih pita da li žele da ih iseče, one se kratko konsultuju i kažu u glas: ne.
Pogledam pažljivo u kolica i vidim u njima: krompir (crveni), kupus, luk, margarin i mleko. Zamišljam ručak: pečenje od kostiju uz krompir, salata od kupusa. Kosti će da naprave “moču” pa će krompir biti obogaćen i ukusan kao da je pripreman uz pravo pečenje. A možda će se nešto mesa sastrugati i sa kostiju. Ukupno: sve sa hlebom, ručak će da košta oko dvestopedeset dinara.
Pričam posle o tome sa Spasom u njegovoj berbernici. Sa Spasom mogu da pričam o svemu. Ponekad razmišljam o tome koliko bi drukčije izgledala Srbija kada bi mladi i pametni ljudi poput Spase mogli da utiču i odlučuju. Spasa zaustavi makaze i kaže: “ma to one kupuju za kuče”. Ne može da veruje. Naši su životi toliko paralelni da mnoge stvari iz života drugih ne možemo ni da zamislimo.

Nedavno sam na FB-u, na profilu Miloja Sekulića, video fotografiju izloga mesare na Bajlonovoj pijaci na kojoj se reklamiraju pihitije. Ispod natpisa “Pihtije” – linije na dva mesta, znaci za bežični internet. Pitao sam Miloja da li je probao te pihtije a ne samo što je fotografisao izlog, a on mi reče da nije. Eto izazova! Sinoć sam preuzeo “ogledni” uzorak od Miloša koji stanuje u blizini pijace. (Pihitije su bile umotane u masan papir!) Uveče, blizu ponoći obavio sam degustaciju. Pihtije su prave. Onakve kakve smo jeli u mladosti, odnosno kad smo odrasli za njih. Pihitije su, naime, sirotinjsko jelo od svinjskih nogica u koje se ne ubacuje nikakvo suvo meso od kolenice ili govedine, ništa kuvana jaja i slično. Postoji francuski aspik gde možete da ubacujete šta hoćete. U originalne pihitije idu: nogice, so, biber, beli luk i na kraju crvena paprika. Masnoća koja ispliva na vrh skida se. Beli luk se isecka na dno modle, preko njega se pihtije razliju, pa kad se stisnu, okrenu se, tako da beli luk bude na vrhu, onda se još pospe crvena (slatka ili ljuta) paprika. Pihtije su deci, i mladima, većinom odvratne. Neki će kad odrastu otkriti lepotu pihtija a neki neće nikada. Tako je sa mnogim stvarima u životu.

 

 

Toliko toga prolazi mimo nas. Obično se to komentariše kao: o onome na šta ne možeš da utičeš ne treba ni da razmišljaš. Time se prostor razmišljanja, pa i sam život, prilično ograničavaju. Naravno, to je samo retorika. Svakog dana razmišljamo i brinemo se o toliko mnogo stvari na koje ne možemo da utičemo. Svakog dana sanjamo toliko toga što se nikada neće desiti. Imamo i želje koje se nikada neće ostvariti. Pa ipak nikada nećemo odustati da sanjarimo i da se nadamo. Zašto je danas tako teško usmeriti pogled i videti ono što se dešava, a još teže o tome govoriti?
Šta nas sprečava?

Onda sam morao da prekinem pisanje jer je jednog unuka trebalo da odbacim na trening a drugog kući. Dok vozim pokušavam da napravim plan kako ću da završim današnji dnevnik.

Plan se “sam od sebe” napravio.
Jutros sam dobio poruku preko Dnevnikove adrese:

Dragi Velimire,

Citam dnevnik, hvala Vam na vremenu i trudu.

Nemojte biti tuzni evo nesto da Vas razonodi.

Poruku je potpisao Miša Vidić. Pogledao sam, naravno, pesmu sa San Rema 1978. Prilično nestvarno. Od pesme i načina pevanja pa do izgleda izvođača. Te godine sam bio mesec dana u Americi. I ostao bez posla. Ivan je imao sedam a Gorana dve godine. Čitao sam “Pale fire” od Nabokova.
Razaslao sam prijateljima poruku i link pesme uz komentar da mene “sutra” najviše i sekira, a Katarina “skinula” prevod pesme i to me veoma razgalilo.

                              Laura Luca – Domani Domani
Сутра сутра
Ја ћу вам дати поклон
Ја вам вратити
Ваша слобода
Ви Ослободи срце
Тако ћете летети
И ја ћу да радим без
Од мало да
Сутра сутра
Љубав ме пали
Лишена ствари
Јер ви кажете да
Још једна емоција
Свако ће живети
Ми ћемо бити далеко
Сутра
Након што сте, у свом уму, отворени простори
Без вас, видећете, ја ћу живети
По мени, у мом срцу пева
Ти играш, плакати
Сутра сутра
Постаните пријатељ
Али, колико је труда
Да будем са тобом
Бес и љубав
Завршава у нама
Ми ћемо бити далеко
Сутра
Да ли одвезати руке
Тако ћете летети
А онда ће да уради без
Од мало да
Сутра сутра
Љубав ме пали
Лишена ствари
Јер ви кажете да
На дну срца
Мало ‘патити
Али, сигурно је да поново
Нећу се вратити
Бес и љубав
Завршава у нама
Ми ћемо бити далеко
Сутра