Lokatva

Lokatva e amejton satva,

Per nus ideahton obja,

O sulpo, ma, e bratva,

Idio, idio peri tja.

 

Kanio odrozd metva,

Sanio roksik gmaz,

Dronio lokot tetva,

O Lokatva zarizmaz?

 

Per sidro e tojfel.

Latas kim vrak,

Tungulus, nus, tak.

 

Osman e, ma, rojfel.

O Lokatva milas smak

E, lom per fel.

 

 

Pesma Lokatva objavljena je prvi put 1979. godine u knjizi “Kavkaski roman i drukčije priče”, u izdanju zagrebačke Prosvjete. Lokatva je fus nota priče-eseja “Kuda ide evropska literatura”. To je bila moja prva knjiga. Zahvalan sam kumovima knjige, odnosno njenim recenzentima: Predragu Palavestri i Predragu Matvejeviću, kao i divnom uredniku i izdavaču Branislavu Ćelapu. U stvaranju ove knjige direktno i indirektno učestvovali su: Kosta Timotijević, Aleksandar Palavestra, Svetlana Kojić, Milan Ćirković,  Zoran i Dragan Minderović, Dušan Kuzmanović, Božidar Borjan, Stanislav Lem, časopis Savremenik, Faklutetski odbor studenata Filozofskog fakulteta, Gradski komitet, list Student, časops Vidici, Gramši, Bakunjin, Heraklit zvani Mračni, kao i izvanredna poštenjačina Sokrat koji je jedini od svih nas ispio kukutu. (Ne moram ni da naglašavam da se sve što sam u knjizi predskazao  ostvarilo!)

Minda je pokušao da komponuje muziku za Lokatvu koja se nikada nije spojila sa tekstom. Tekst nikada nije u celini preveden. Sumnja se da je u pitanju ljubavna pesma posvećena lužičkoj kraljici Lokatvi sa snažnim političkim i nacionalnim aluzijama na germanizaciju sela i zaseoka. Može biti da je jedno vreme bila unutrašnja himna ne samo Lužičana nego i mnogih malih naroda koji su umeli da dišu na trsku.

Pesmu sam napisao u nekom zanosu i omami pa ne mogu da je rastumačim. Nadam se da će  neko od prevejano iskrenih Srba i slovenofila sada uspeti da uglazbi ovaj tekst. U to ime: živeli!

 

U Beogradu, na kraju dana, ponedeljka, 13. juna.

iskreno vaš:  Velimir Ćurgus Kazimir

 

PS. Ilustracija je nežna, baš kao i moje sećanje na stvaranje ovog unutrašnjeg osećanja.