Litvanija ili san o putovanju, 25. februar, četvrtak

Bejah, pre dosta godina, skoro dvadeset, u Litvaniji, preciznije u Viljnusu, glavnom gradu. Gledam rang listu samoubistva, objavljena u Politici, gde je Litvanija na ubedljivom prvom mestu. To me podseti na prijatelja Litvanca koji je bio domaćin našeg skupa i koji je izgledao duboko nesretan uoči njegovog otvaranja. – Nemoj da budeš depresivan, rekoh mu, sve će biti OK. – A šta da radim ako ne budem depresivan, kao iz topa mi odgovori.
To je bio prvi, i jedini put, da sam bio u Viljnusu i Litvaniji. Vreme je bilo između jeseni i zime, vetruština, kiša, sitni sneg koji se ne zadržava. Ulice su mi, nemam pojma zašto, delovale prilično blatnjavo. Boje: sivo, oker, tamno i povremeno bljesne belina zvanične zgrade sa sve okruglim gotskim stubovima oko ulaza. Tranzicija! Video sam da su neke reči veoma slične iako su nam jezici suštinski razdvojeni prostorom i genetikom. Na mesari piše: “Mesos!” A knjiga – “knygos”! Hranili su nas pošteno. Nacionalno. Probao sam biftek koji je ličio na mali panj. Spolja je bio crn i prilično izgoreo a unutra poluživ. Na jednom prijemu sam otkrio specijalne držače za vinske čaše koji se mogu zakačiti za tanjir tako da vam jedna ruka bude slobodna.
Vodili su nas u geto koji je, naravno, bio manji od onog varšavskog, i koji je ekspeditivnije bio ispražnjen od Jevreja. Zgrade zbijene, ruševne, pocrnele. Sve izgleda avetinjski pusto. A na drugom kraju Frenk Zapa. Morali smo da insistiramo da nas turistički vodič odvede do spomenika. Naravno, bili smo jedini koji su došli da vide spomenik. Čudno mesto. Kao da je neko podigao spomenik u dvorištu pa naknadno srušio zid prema ulici.

 

U turističkom vodiču sada piše:
Sculptor Konstantinas Bogdanas. 1996.
This monument is dedicated to eminent American composer, guitarist and singer Frank Zappa. This performer, distinguished for the peculiar style of his creative work, is referred to as the father of modern music. Frank Zappa’s music is characterised by its psychedelic style and elements of parody, which combine rock, jazz, avant-garde and electronic music.
Nema podataka o muralu iza spomenika. Njega su, možda, uradili klinci iz ulice.
Ljubav prema Frenku Zapi izvorno beše muzički izbor Vaclava Havela. Verovatno se preko njega to proširilo i na ostali istočnoevropski svet. Kod nas je Zapa bio popularna u jednom dosta ograničenom krugu. Nikada nije mogao da se meri sa popularnošću Rolingstonsa, Dilana ili Dženis Džoplin. Čuo sam da su u znak sećanja Česi štampali i marku sa likom Frenka Zape. Mothers of Invntion i Frenk Zapa! Da li je to bilo tako važno za njih? Verovatno jeste. Mi smo naše Majke invencije zamišljali mnogo direktnije i moćnije. Mada smo voleli ludosti. Onoliko. Ali ne traži se uvek pomoć od onoga ko može efikasno da pomogne. Neki put je potrebno samo da se pokrene fermentacija.

I tako sam u centru depresije i prestonici samoubistva otkrio spomenik Frenku Zapi! Nešto mislim da bi možda repliku spomenika mogli da podignemo i u Beogradu, To bi bilo sasvim u skladu sa političkim pričama o tome kako smo najveće žrtve novog svetskog poretka. Da su Ovde ljudi sve očajniji, i da se sve više samoubijaju, nije nikakva tajna. Odavno se zna da je procenat samoubistava najveći u Vojvodini. Objašnjenja ovog fenomena su genetsko-geografske prirode. Ravnica i nadmorska visina su odlučujući faktovi za većinu Srba koji sebe doživljavaju kao rođene brđane koji su se upravo spustili sa najvećih planina u niziju. Ravnica je, u stvari, shodno stereotipu na kojem zajedno rade SANU i SPC, neprirodna i otuđena. Sada se, međutim, pošast samoubistava proširio po celoj zemlji. To je sve manje pokazatelj otuđenih i razorenih zapadnih društava a sve više onih koje su u tranziciji. Ili jednostavno imaju takvu tradiciju. Koju održavaju.

U međuvremenu se Litvanija, pomognuta od svojih skandinavskih suseda, kao i EU, vinula ka razvoju i prosperitetu. Neki mutni litvannski investitori učestvovali su i u privatizacijama velikih firmi u Srbiji. Verujem da ulice u Viljnusu više ne deluju blatnjavo. Rusija je sve dalje a Evropa sve bliže. Ipak ni to, očigledno, nije moglo da promeni karakter Litvanaca. Oni su depresivni i bez Rusa.
A mi? Kad vidimo da su na listi najvećih samoubica, odmah posle Litvanaca, Rusi, da li će to nešto da promeni u sistemu zaključivanja? U Srbiji je stopa samoubistava povećana za 25 odsto u periodu od 1998. do 2000. Zbog bede, zbog beznađa, zbog bombardovanja? Sve zajedno. Onda smo imali kratak period nade, koji je trajao dve, tri godine posle 5. oktobra 2000. Činilo nam se da nikada nismo videli više beba u gradu. Kako prolazi nada u depresivnom društvu? Tako što se izvrši ritualno ubistvo koje stvari vraća na početak.

 

Ponekad mi se od imena Litvanije učini da je u pitanju neki veliki luksuzni putnčki brod koji neprekidno plovi svetskim okeanima i morima. Nikako da izabere luku u koju će da pristane. Dobro zvuči ime za brod: “Litvanija”? Pretpostavljam da bi na tom brodu svi umirali prirodnom smrću. Dok ste daleko od svoje domovine sve vam izgleda nežnije i lepše.
Evo jedne tabele koja pokazuje kako stoje stvari sa samoubistvima po zemljama. Izvor je Svetska zdravstvena organozacija.

 

Broj samoubistava u svetu na 100.000 stanovnika, godišnje
Rang Zemlja Godina Muškarci Žene Ukupno
1. Litvanija 2009 61.3 10.4 38.6
2. Rusija 2006 53.9 9.5 30.1
3. Belorusija 2007 48.7 8.8 27.4
4. Kazahstan 2008 43.0 9.4 25.6
5. Mađarska 2009 40.0 10.6 24.6
6. Japan 2009 36.2 13.2 24.4
7. Letonija 2009 40.0 8.2 22.9
8. Slovenija 2009 34.6 9.4 21.9
9. Ukrajina 2009 37.8 7.0 21.2
10. Srbija 2009 28.1 10.0 18.8
11. SAD 2009 17.7 4.5 11.0
12. Brazil 2008 7.7 2.0 4.8
13. Grčka 2009 6.0 1.0 3.5
14. Egipat 2009 0.1 0.0 0.1