Kašmir, 28. februar, nedelja

Odavno nisam čuo da neko nešto nosi od kašmirske vune. Džemper kašmirski! Kad je to bilo?
To je kozja vuna koja se skuplja sa drveća i šiblja o koje se češe koza. Znači, ništa šišanje. Skupiti tu vunu nije ni malo jednostavno. Mekoća odbačenog. Ko je to prvi smislio? I koliko je vremena bilo potrebno da se uprede prva nit i da se od nje nešto napravi.

 

Marjan je iz Pirota doneo kesu lepih očišćenih oraha. Pitam ga da li zna koliko je potrebno oraha da se razbije da bi se došlo do jezgra. Ni malo lak posao. – To se radi zimi kad nema šta drugo da se radi, objašnjava mi.
Na pijaci vidim da je jedino orah pojeftinio. Prošle godine je odlično rodio. Sada je oko 800 dinara kilogram. Polako dolazi proleće. Pojavio se prvi sremuš, narcis i mladi luk.
– Šta je ovo? Neki SNS blog? Naravno da je Filip David imao pravo da kaže ono što je rekao. Pisci ponekad kritikuju i politiku same nagrade. To je njihovo pravo i u potpunom je skladu sa ulogom pisca. Nije se, najzad, Filip David odrekao nagrade već je rekao ono što misli o prisutnom predsedniku koji nema nikakve veze sa nagradom za najčitaniju knjigu. Tomislav Nikolić je višak u ovoj priči a vi se ili šegačite sa svim, jer ili imate potrebu da bude originalni, ili ispunjavate svoju partijsku dužnost. I jedno i drugo je dosta neukusno.

– O čemu je ovde reč? O čemu se raspravlja? O tome da li neko, konkretno Filip David, smeo da kaže ono što misli? I to javno. I to pred predsednikom Republike. Pa da je prvi put progovorio ono što je progovorio kako mu oduzeti to pravo? Zato što nije strgao Titovu maramu kad je imao sedam godina? Ovo je stvarno neverovatno. Na FB se povodom istupa Filipa Davida izlilo toliko malicioznosti prema piscima, intelektualcima, kulturi… da sam bio zaprepašćen. Pa što se nije tako reagovalo povodom ministra zdravlja čiji slučaj apsolutno podseća na priču iz neke morbidne latinoameričke satrapije? (Odmah sam se setio Asturijasovog “Gospodina Predsednika”.)  Šta je ovo? Frustracija anonimnosti? Nemoć da se išta uradi? Grozno.

 

Ovo su dva moja komentara na FB-u povodom “slućaja” Filip David koji je u petak napravio “situaciju” jer se ogradio od lika i dela Tomislava Nikolića, aktuelnog predsednika Srbije prilikom uručenja nagrade za najčitaniju knjigu u javnim bibliotekama u Srbiji. Nešto što je trebalo da bude jednostavna protokolarna zabavica pretvorilo se u skandal. Svako je imao šta da kaže na to. I Predsednik i ministar kulture. A posebno uzburkana elita. Na to se nadovezao i prvi čovek “Večernjih novosti”, Ratko Dmitrović, koji je u svom komentaru otvorio jednu novu temu: temu nezahvalnosti Jevrejina Filipa Davida čiju su porodicu Srbi spasili od nacista u vreme Drugog svetskog rata. E to je već sasvim druga tema! Toliko je odvratno da je nepodnošljivo pričati o tome. Koji je narod spasavao koji narod, a koji je radio sve suprotno. Jebao vas narod! Svaki svakoga. Međusobno . Mešovito i istopolno. Kad ljudi poput Dmitrovića počnu da pričaju o narodu odmah dobijem lupanje srca i žgaravicu. Koliko priča o narodu donosi dodatnih poena, minulog rada, kvadrata prostora, para, uzajamnog tetošenja i ushićenja…?

 

 

Ne to nije pričao o kozama sa Kašmira. To je priča o trganju kože i živog mesa, o skidanju skalpa, čupanju obrva i noktiju. Od toga nećeš umreti. Preživećeš. Ostaćeš skupljen u nekoj mišjoj rupi. Tresćeš se od osećanja bede, stida, nemoći i usmaljenosti. Videćeš te orgije bestidne moći, neznanja i gluposti, videćeš tu podlost koja izvire sa svih strana, često sasvim naivno i nesvesno, kao da postoji mnoštvo paralelnih dimenzija u kojima se može živeti lagodno i slobodno bez obzira šta se okolo dešava.

 

Kako je samo Kašmir veličanstven i lep! Kad sam bio mali sanjao sam Kašimir kao mesto odakle potiče Šir Kan. Sasvim pogrešno, naravno. Šir Kan stanuje južnije.