Istorija, stvarnost i iskupljenje, 13. februar, ponedeljak

Kod Benjamina, kad je reč o istoriji, kao da se stvarnost sklupčala na neko tajno mesto! Možda je to i nephodno, da se razdvoji istorija od onoga što se dešava upravo sada. Ne samo zbog prošlosti i prošlog nego i zbog naše uloge u ovim različitim agregatnim stanjima.

Pojam iskupljenja kod Benjamina je neodvojiv od razumevanja naše uloge u istoriji. Da li želja za iskupljenjem dolazi naknadno ili je sve vreme prisutna?

Možda je upravo potreba za sećanjem i bitka protiv zaboravljanja pravi način da se iskupimo. Ali sopstveno sećanje mora biti sačuvano i za druge. Nije dovoljno da se zatvori u sopstvenu glavu.

“Hroničar koji navodi događaje , ne praveći razliku između velikih i malih, vodi time računa o istini po kojoj ništa što se nekada desilo ne treba da bude izgubljeno za istoriju. Doduše, samo iskupljenom čovečanstvu potpuno pripada njegova prošlost. Drugim rečima, samo iskupljeno čovečanstvo  može da se pozove na svoju prošlost u svakom trenutku…” (Walter Benjamin, O shvatanju istorije)

A onda o budućnosti. O toj maloj ključaonici kroz koju se viri u tajanstveni svet napred.

“Kao što je poznato, Jevrejima je bilo zabranjeno da istražuju budućnost. Tora i molitva podučavali su ih, naprotiv, da se sećaju. To je za njih budućnost lišilo čari, kojoj su podlegli oni koji prosvetljenje očekuju od proroka. Ali, zato budućnost za Jevreje nije postala homogeno i prazno vreme. Naime, u njoj je svaka sekunda bila mala kapija kroz koju je mogao da ući Mesija.”

Sećanje je svojevrsno utočište. Ukoliko imaš snage da se suočiš i da sopstvenom odgovorinošću.

Razgovaram sa prijateljima i kolegama o novom projektu koji je ceo usredsređen na sećanje, njegovu organizaciju, kombinacije, širinu, jednostavnost, primenljivost. Radim na novoj vrsti Timeline (Vremenske linije). Stari poznanici i kolege, koji još rade na medijima, govore mi: “Pa ovde više nikoga nije briga ni šta se desilo, ili govorilo juče, a kamoli pre dvadesete godina!” To je činjenica koja je u sklopu svega možda i manje porazna od stvarnosti. Tramp-Putinova formula stvarnosti! Prilično strašna vizija budućnosti o kojoj možemo da razmišljamo.  Pod uslovom da zaboravimo sve prethodno!

Nikada nećemo uspeti da se iskupimo zbog onoga što se desilo za naših života! Nismo bili deca kada se krajem osamdesetih sve počelo da raspada. Da se razumemo, to raspadanje nije došlo samo od sebe, zbog pogrešnog političkog sistema, nerazumevanja svetskih promena, propasti Sovjetskog Saveza. To je kontekst koji je doprineo, ali pravi uzročnici bili su nacionalistički pokreti, najstrašnija smeša neofašista i lopuža. Nitkovi su uzeli vlast u svoje ruke! Čak i oni koji su izgledali najpristojnije, i najcivilizovanije,  Slovenci, okrvavili su ruke. A onda su proterali, odnosno izbrisali dvadesetak hiljada svojih građana samo zbog toga jer nisu bili izvorni Slovenci. I klicali su onoj nemuštoj hulji Janši kao Robespjeru. Bilo vam je loše u Jugoslaviji! Želeli ste bolje. OK. Bolje vam je.  Svi ste sve zaslužili. Srbi, Hrvati, Slovenci, Bosanci, Crnogorci, Makedonci, Albanci. Sledećih sto godina trudićete se da predstavite budućim generacijama da je upravo tako moralo biti, i da je upravo tako najbolje. Jedite govna! Naša nesposobnost da se suprotstavimo ne samo gluposti i lažima nego i zlu, to je nešto što bi moglo biti poučno u svetu Trampa i Putina.

I sad ćemo ponovo da kusamo!

Sa čim se pristojni svet uopšte može suprotstaviti tiraniji gluposti i zla? Demokratijom ili tiranijom? Koja vrsta otpora je delotvorna? Lepo su nekad davno, pre par hiljada godina govorilo u Orestijama: “Nećemo ni anarhiju, ni tiraniju!” Jer to su suprotnosti, a ne demokratija i tiranija. Ko nas uopšte ovde smesti osim roditelja? Neka druga sila, verovatno, koja meša i umeće mimo svih pravila i mere.

A opet, kažem sebi: pa neće ovo ipak izaći na nekog ludog Hitlera i pomamljeni narod. Ipak je ovo neko drugo doba. Ipak su ljudi nešto naučili od istorije.

Bojim se: ništa nisu naučili. Današnji nikogovići umišljaju da je i holokaust i nacizama nekako prenaduvano, da je samo reč o borbi imperija za vlast na kopnu, moru i vazduhu. U toj su borbi svi isti: i nacisti, i komunisti, i demokrate, i tirani.

Ja kad gledam ove “naše” kako lupetaju i buncaju baš se ohladim. Ide nekakvi izbori. Iluzija slobode i mogućnosti izbora podgreva se našim napaćenim telima. Mesija postaje svako ko prikupi dovoljno potpisa.

 

 

I dalje se, međutim,  može umreti onako kako je umro Benjamin. Na granici. U išćekivanju da budeš vraćen u kazan pakla.