Ekstremno dokoličarenje i dangubljenje od Relje Penezića

(Uz izraze “dokoličaranje” i “dangubljenje” svakako bi se mogao upotrebiti i divan srpski izraz “džabalebarenje”. Prim. V.Ć.K.)
Moj rad se sastoji od tematskih serija realizovanih kroz slike, kolaže, film i video. Serija na kojoj trenutno radim zove se “Ekstremno dokoličarenje i dangubljenje” (Extreme Loafing & Idling). Polazište za tu seriju je Zen pejsaž u Kini i Japanu izmedju 11. i 16. veka,. Njegovi principi su: MA – značaj praznog prostora, i – razbijeno mastilo – značaj dodira mastila sa papirom koji mu ne dozvoljava krute, lenje, opisne poteze već dodir koji pokazuje njegovu prirodnu tečnost i pokret. Ovaj pristup je između crtanja i slikanja i, naravno, u službi pejsaža, žanra koji se u potpunosti smestio u dodirnu tačku izmedju kulture i prirode.

Ideja koja me ovde najviše privlači je praznina (void, vide) i različita značenja kojima se ona ispunjava u različitim kulturama. Istočne tradicije bazirane na Zenu u praznini vide prosvetljenje, vrhunac saznanja, jedinstvo sa prirodom/bogom i blaženstvo dok zapadne kulture vide prazninu kao kao odsustvo znanja ili sadržaja, očaj, depresiju, otuđenje. U Los Andjelosu, gde živim, postoji potkultura Beach Bums (skitnice sa plaže), nekad dobrovoljni a nekad ne, otpadnici od društva koji život provode na plaži ne radeći ništa osim što poneki jašu talase (surfing). Njihov način života je moja neposredna inspiracija jer on spaja zapadnjački strah od društvenog neuspeha i individualne propasti sa istočnjačkim mirom tela i duha spojenog sa okeanom i nebom (prirodom/bogom).

Kao i uvek, u ovoj seriji pokušavam da nacrtam/naslikam pejsaže koji sadrže i konceptualno i senzualno osećanje za mesto – senzaciju ogromnog prostora osvetljenog kroz zlatnu izmaglicu smoga i Pacifika i kulturnu simboliku Los Anđelosa, njegovih plaža, otpadništva i bekstva od sveta (escapism).

Prvobitni naslov serije je bio: “Lutanje bez cilja” (Wondering Without Purpose), tako je navodno austrijsko/engleski filozof Karl Popper okarakterisao Zen filozofiju. Međutim, živeći u Americi razvio sam instinkt da se čuvam bilo čega što bi moglo biti protumačeno kao referenca na filozofiju ili kao bilo kakva druga intelektualna pretenzija. Zato sam počeo na internetu da tražim nešto što bi imalo slično značenje a što ne bi izazvalo sumnju u moju nepretencioznost. U toj potrazi naleteo sam na novinski clanak o jednom šerifu iz Floride koji je odpustio svoja dva pomoćnika zbog “ekstremnog dokoličarenja i dangubljenja”. Navodno su ta dva pomoćnika umesto na obilazak svog reona odlazili svaki dan na plažu i tamo pili pivo i gledali u more. On je mogao da ih otpusti samo zbog loafing, nije mu trebao epitet extreme i jos manje pleonazam idling, ali šerif je hteo (i po mom mišljenju savršeno uspeo) da, recima, naslika veličinu njihovog prekršaja. Zahvalan sam šerifu pesniku.

Na ovom linku su primeri slika i kolaža iz te serije:

http://www.saatchiart.com/art-collection/Painting/Extreme-Loafing-Idling/97557/55830/view
Evo ih tri ilustracije, jedna od Seshu Toja, najvećeg japanskog majstora Zen pejsaža, i dve moje slike iz ove serije.

Sesshū Tōyō (1420 – 1506) – Haboku-Sansui (Landscape with ink broken)

 

 

 

 

Extreme Loafing & Idling #4

 

Orange Mist – Zen of L.A.