Dunja, 13. april, 2017, četvrtak
Govno govnu – dunja!
Govnu govno – dunja!
Baš me je razvedrila ova, ova… konstatacija. Sve je počelo od televizijskog prenosa – kao intervju između jednog poznatog novinara i jednog istaknutog političara. Nivo ulagivanja i foliranja prilično neizdržljiv. Onda je neko na FB-u napisao upravo ovo: “govno govnu – dunja”. Tri reči koje objašnjavaju toliko toga. Prava mala filozofska aporija. Srpski zen.
Danas je sunčano, predpraznično. Školarci su dobili pet dana raspusta. Uskrs! Jaja su kupljena, farba takođe. U subotu ću da odem na pijacu da kupim meso i zeleniš. Jorgovan na sve strane. Još nije zamirisao onako kako očekujem. Možda se vremenom miris izgubi. Sinoć su mladi sa protesta poručili da će napraviti pauzu za uskršnje praznike. Onda su to matorci, poput Mapetovih čiča, maliciozno-ironično komentarisali. Kritikuju se zahtevi, nekonzistentnost, nedostatak vizije, iracionalnost, nelogičnost, politička nepismenost… u jbt! Ništa se ne stvara preko noći. U životu, baš kao i u politici, ne postoje čuda. Ovde je reč o fermentaciji a ne o proizvodnji. Iz ovog protesta će da se stvori ne samo nova politička platforma nego i sasvim novi pristup politici. Ovde nema mesta propasti ili otkrovenju. Svaka politička akcija, kada je spontana, predstavlja jedinstveni lično iskustvo koje obeležava ceo život. Niko ne zna u kojem će pravcu život da krene. Svet je sve manje mesto, selo je sve udaljenije.
Onda je stiglo novo obaveštenje: protest se ipak nastavlja. Nema pauze.
Nekako istovrememo. Prodaju stanove u Beogradu na vodi mada niko ne zna stanokupce! Nema ni arapskih investitora da se zapljunu sa krova. Pogled sa vrha prema Novom Beogradu i ravnici. Zašto ovde a ne tamo? Prirodno je da se zapitaš a zašto se Beograd na vodi ne okrene na drugu stranu da ne zaklanja Beograd već da se gleda u njega? Ovo pitanje zvuči potpuno besmisleno jer ništa ne rešava. A i nema smislenog odgovora. Reč je o sili, nekoj vrsti urbane okupacije, a ne o raspravi o estetici i urbanizmu.
F
U međuvremenu policija traži od psihijatrijskih ustanova popis svih onih sa dijagnozom F. Raspon bolesti koje obuhvata slovo F kreće se od depresije, paranoje i šizofrenije do Parkinsona i Alchajmera. Ako žele da izoluju one sa potencijalnom agresivnošću – recimo obolele od paranoje i šizofrenije – moraće da prave trijažu. Bilo bi normalno da odmah izbace one sa Parkinsonom i Alchajmerom. Ali šta uraditi sa depresivnim, kojih ima najviše, procenjuje se preko četiri stotine hiljada građana, koji svakog trenutka mogu da budu oterani u neku vrstu aktivističke paranoje? Mislim da sam dobar kandidat za ovu vrstu ludila. Možda bi bilo najbolje da se sam prijavim najbližoj stanici policije. – Ja sam bomba sa odloženim paljenjem. Niko ne zna, a najmanje ja sam, šta može da me pokrene. Da li je to scena na ulici, slika nečije patnje, poniženja, nesreće ili nastup na javnom servisu? Ko to zna. Mogu svaki čas da se raspadnem poput nesretnog Ničea, ali umesto da završim u prikladnoj ustanovi, nešto će da me pokrene da udarim protiv onoga što nam je najsvetije – protiv ustavnog poretka.
To me baš plaši. Nemam pojma kako bi reagovali u običnoj stanici policije. Verovatno bi pomislili da sam lud i otposlali me kući.
Ako je tako, a tako je, čemu vam služe podaci ko je koliko, i od čega, lud. Jebe lud zbunjenog? Najluđi je onaj ko ima vlast u ovoj zemlji.
One tri reći sa početka mogu mnogo toga da objasne. Ispred ogledala kad govno pogleda samo sebe opet će da vidi dunju a ne govno. I to je sasvim prirodno. I očekivano.