Deda Pera čita Oslobođenje, 5. jul, utorak

Sanjao sam deda Peru sa tabletom. Tablet velik, izdužen, format kafanskog menija. Čita novine. Oslobođenje! Pitam ga, prilično začuđen spretnosti sa kojom rukuje spravom: da li dobro vidiš? – Da, naravno, kaže deda dok palcem i kažiprstom povećava članak. Onda sam se probudio. Bilo je oko šest u jutro. Tišina. Taksisti se još nisu okupili da bi pokrenuli svoje uzbudljive debate o porezu i budućnosti sveta. Prođe jedan tramvaj pa se sve umiri.

Deda bi sada imao oko stodvadeset godina. Majka, da je živa, devedeset. Pa i nisu to neke godine! Kako je sve napredovalo i produžilo se.

Oslobođenje! Sećam se kako je deda, uz prvu jutarnju kafu, obeležavao na strani gde je bio program Radio Sarajeva, vreme kad će biti emisije sa narodnom muzikom. Jednom prilikom je obeležio  emisiju “muzika bosanskih kompozitora” i veoma se iznenadio kad je začuo čudnu klasičnu muziku u koju se baš nije razumeo. Kako danas izgleda Oslobođenje? Odem na sajt i vidim poznati logo, a tekstovi, tekstovi kao iz ovdašnjih novina. Samo su akteri drugi. Poruke iste, imena različita. Reis i ulema Kavazović povodom Ramazanskog bajrama kaže da je odricanje jedini način da nešto imamo. Mudro. Šta bi drugo rekao verski vođa, bilokoji, nego upravo to? Da se žrtvujemo i da se odričemo da bismo nešto imali? Ili da bismo bili? A što ne biste vi, predstavnici svih crkvi i religija, prvi počeli da dajete primer? Prostor ispred Patrijaršije, u onom delu prema Kosančićevom vencu, prepun je najluksuznijih automobila kad se okupi pravoslavna elita. Verujem da je ista situacija i sa muslimanskom i sa katoličkom vrhuškom.

Vode se debate o ostavci glavne urednice Politike Ljilje Smailović. Da li je to parada ili stvarno? Kome pripada Politika? Vascelom srpskom narodu? Nije nego. Ovde se od tradicije, pogotovo one političke i kulturne, prave raznorazni aranžmani. Turistički, istorijski i cvetni. Koji je tiraž? Koji uticaj? Kakva je demografska struktura čitalaca? Da li se više čita spreda ili od pozadi? Nemam pojma u šta će generalno da se pretvori novinarstvo a još manje šta će ostati od Politike. Sa ili bez Ljilje Smailović. Odavno primećujem da je Politika sve više kivna na Evropu i Zapad a sve toplija prema Rusiji i Kini. To više nema nikakve veze sa ideologijom premda se Politika i dalje “gradi” kao novina koja je levo orijentisana. Kakve veze ima današnja Rusija sa levičarskim idejama i ideologijama? Zar u tom smislu Skandinavija nije mnogo bliža? Ali u to se upliće onaj nacionalni, skoro rasni interes, koji naše slovensko poreklo suprotstavlja svemu zapadnjačkom i evropskom. Sve su to prilične gluposti. Uvek kada se krene sa pričom o tome šta pripada narodu znam da je reč o novom foliranju koje za cilj ima da se nešto mazne.

Spremamo se za jednonedeljni odmor. Veoma daleko. Oko sto kilometara od kuće. Ajde da se ovaj put spakujemo bez frke. To svaki put kažemo. Radujem se zbog dece, prirode, plivanja i uspomena. Iz godine u godinu vidim kako Bela Crkva postaje sve pustija. Obuzima me melanholija. Napadaju me uspomene.

Čega još da se odreknemo? Možda sećanja? Onda bismo bili najmirniji.

 

Deda Pera i dalje lista na tabletu Oslobođenje. Moram mu pokazati kako da na You tubu pronađe sevdalinke. Sledeći put, kad se sretnemo. Obavezno.

 

 

Evo ga, još stoji sa mojom majkom u dvorištu kućice na Bjelavama. Ima oko osamdeset godina.