De immortalite animae

 

Nakon junskih događaja, 1968. godine, počeli smo pisati i objavljivati. Da li je reč o koincidenciji? Kazimir i ja smo u to vreme, tokom 1969., ako se ne varam, pisali satirične tekstove za “Student.” Grdno smo se zabavljalji, svodeći scene iz tadašnjeg političkog života na groteskni besmisao. Mnogo sam voleo tekstove iz pera našeg druga, Bože Borjana. On ih je nekad potpisivao svojim inicijalima: B.V.B. Govorio je: “Hajde, maco, da odemo u London, pa da pravimo duh!” U to vreme je objavio teskt u “Studentu” s naslovom “De immortalite animae”–o besmrtnosti duše. Mene su takve teme a priori privlačile, baš zato što je o njima nemoguće govoriti. U prvoj rečenici, ako se dobro sećam, autor govori o “granicama totaliteta” koje se šire. Našim profesorima na Filozofskom fakultetu  Božin tekst  nije se nimalo dopao. Dobro se sećam namrgođenog Aleksandra Krona, profesora logike, koji je osudio taj esej kao totalno nejasan. Mene je ta reakcija sasvim porazila, jer sam, budući potpuno naivan, od naših profesora očekivao izvesnu otvorenost duha. Tada nisam znao da je takozvana “progresivna jugoslovenska filozofija,” kojoj su se toliko divili napredni američki intelektualci, samo varijanta pozitivizma. Prosvećeni Anglosaksonci su se nama tada divili, jer su u našem tadašnjem zvaničnom filozofskom diskursu, u kojem nije bilo mesta za Božu Borjana, prepoznali sebe i svoj primitivni, banalni, ograničeni, redukcionistički, antimetafizički pogled na svet.

Zoran Minderović

PS. Lik i delo BVB-a jednog dana će biti detaljno istraženi pošto  objavi knjigu na kojoj još uvek radi. Nije mi poznato da li je reč o istoj knjizi koju je počeo da piše početkom sedamdesetih. To, u stvari, uopšte nije važno jer sadržaj knjige ne određuje tema koliko sama rečenica. VĆKazimir

 

Žorž Grujić, muzičar, i Božidar Borjan (BVB) filozof, prilikom susreta u Nemačkoj