Čovečanska priča, 24. jul 2017, ponedeljak

Jednog  jutra je Jovica, recimo Hans, ustao na levu nogu, ali ne zato što je  hteo već zato jer je krevet tako bio okrenut.

Niko u stanu, od tasta i tašte, preko žene pa do troje dečice, nije previše razmišljao o tome kako je njemu, šta ga pritiska, a šta čini sretnim. Kad bi pripovedao o istoriji srpskoj, a posebno o veri pradedovskoj, prekidahu ga bezočno trivijalnostima poput: ko nije dobro pustio vodu u klozetu ili: do prvoga se mora  platiti struja inače će je iseći. Nisu mu davali da odgleda vesti do kraja, i to baš kad je bilo najuzbudljivije, kad bi se pojavio Putin, ili kad bi jebalimajku stranim  plaćenicima. A i požurivali su ga. Neprekidno. Tražili su mu posao iako je to bio njegov posao i njegova briga.

Kad je već ustao odmah je oterao sve u tri pičke materine. Zakači se sa ženom jer ona nije mogla da ga prati a kamoli ispoštuje. (Namerno je obukla one široke crne pantalnone iako je znala da ih on ne podnosi.) Tast i tašta se sakrili u svoju sobicu kao miševi. Ni nosa da pomole. (Mada neprekidno šuškaju.) U tom i deca počnu da plaču. Sve se uskovitla i izmeša.

Odjednom se oglasi ulazno zvono. – Ko je sad, zaurla Hans, ubeđen da to nije nimalo slučajno. Pred vratima matori odvratni poštar koji hoće da uruči nešto tastu.

– Baš ti on treba?

– Baš on. Sudski nalog može samo on da potpiše.

– Samo on?… E sad ću da ti ga dovedem.

Zalupa Jovica na vrata tasta i tašte i povika: Izlazi matori, traži te država!

Deda se u zlo doba naljuti i neće da izađe. Poštaru, onom odvratnom, neprijatno.

Ne izdrža već reče: Nemojte tako, pustite mene. I zakorači unutra.

– To, vrisnu Jovica, samo napred! Pa otrča nazad u spavaću sobu.

Kad se vratio u ruci mu pištolj, poveliki. Prvo upuca poštara, pa kad razvali vrata tasta i taštu, pa sve ostale. Izađe iz kuće i nastavi da puca po komšiluku. Kad isprazni pištolj, dva šaržera ukupno, vrati se u kuću, sede u kuhinju, nali jednu rakijucu i popi je na eks. Da se smiri.

A kuća žuta, nikad lepša i sunčanija!

 

 

Sve je počelo od kreveta i poštara objasnio je posle policajcima. A oni ga gledaju, i slušaju, i sve razumeju.