Ceca, 15. decembar 2017, petak

Išao jednom ulicom izvesni gospodin, drug, građanin, pa opet gospodin, kad ga odjednom opkoliše navijači. On bio zagledan u sebe, a njima se učinilo da ih gleda prekorno, pa su ga malo istukli.

Brzo dođe policija, rastera navijače, a gospodina pitaju: a šta ste tražili među navijačima? Gospodin, drug, građanin, pa opet gospodin, sav se ušeprtlja i zbuni pa odgovori: koji navijači? Onda dođe Prva pomoć pa pretučenog odvedu u urgentni centar da ga malo pregledaju i srede. Kad su ga pregledali, snimili glavu, stavili flaster na poderano uvo, malo namazali jodom i pencilinom, pitaju ga da li ima nekoga ko može da dođe po njega, a on ni da bekne. Gleda ih zapanjeno i zbunjeno. – Je l znate gde stanujete? On se napreže, izbrazda mu se čelo od koncentracije, ali ništa. Nema pojma. Medicinska sestra turi ruku u unutrašnji (levi) džep njegovog sakoa i izvuče novčanik. U njemu lična karta. – Hm, Ljutice Bogdana, pa vi ste blizu Cece.

– Ceca, ozareno će gospodin, drug, građanin, pa opet gospodin. A na licu mu radost otkrića. Uhvatio se kao utopljenik za hrid i drži se grčevito da ga talasi ne odvuku.

 

 

 

Odvezu ga kući, otključaju ulazna vrata ključem iz desnog spoljnog džepa sakoa, popnu se na drugi sprat, potom drugim ključem otključaju vrata na kojima piše njegovo prezime. On uđe u svoj stan pomalo sumnjičavo, kao da nije siguran da je na pravom mestu, pođe levo, pođe desno, ugleda fotelju nasuprot televizora, sede i odmah dohvati daljinac sa stolića da ga uključi.

Na prstima napustiše njego stan dok je iz njega odjekivala Cecina pesma.

– Da li će umeti  da se brine o sebi, zapitaše se članovi ekipe Prve pomoći dok su ulazili u kola.

– Ako zna da pronađe Cecu znaće i sve ostalo, reče doktor.

Onda su ćutali sve do Ugrentnog centra. Gledali pravo ispred sebe bez osvrtanja.