Ovako il` nikako!
Pre više od dvadeset i pet godina objavljena je knjiga priča “Ovako il` nikako” uz podnaslov – objašnjenje: “Партисан зен сториес”. Knjigu je objavio Milan Duškov u biblioteci Pan Dušicki. Milan je bio veoma drag i neobičan čovek. Imao je sjajan glas i glumačko umeće pa je njegovo javno čitanje priča bilo pravi doživljaj. Pojma nemam da li je uspeo da pokrije troškove objavljivanja knjige iako je je tiraž bio 2000 primeraka. Nikada nije objavljen neki prikaz ili osvrt na knjigu. Nekoliko godina kasnije Darko Tatić je na Radio Beogradu napravio uzbudljivu dramatizaciju ovih priča.
Milan Duškov je otišao u Poljsku, da predaje srpski jezik, književnost, kao i druge južnoslovenske jezike. Čuli smo se godinu dana pre njegove iznenadne smrti.
Sa ovom sam se knjigom neizmerno radovao. Zajedno sa svojim prijateljima i porodicom. To je bila tako lako, tako spontano napravljena knjiga u harmsovskom duhu, u vreme dok je još bilo razloga za radovanje, da toga dugo nisam uopšte bio svestan. Igranje sa dogmama i mitovima bilo je nešto najprirodnije. Upravo tada su se zidale nove dogme i mitovi.
Pokušaću da se sećam toga vremena uz pomoć priča koje ću da postavljam u ovoj rubrici.
Baksuz
Božidar Jakac je bio veliki baksuz. Taman raširi blok, spremi olovke, tuš i регса a ono zapuca. Zbog toga je morao da bude veoma lukav i oprezan: Čim borci vide da se on maša svoga slikarskog alata oni navale na njega. — Jakac, Jakac, preti mu prstom njegov kolega Moša, pusti ljude da malo odspavaju.
Partija šaha
Igrali jednom partiju šaha Radovan Zogović i Peko Dapčević. (Šah je bio omiljena igra a1i se igrao samo u predahu. Figure su se nosile odvojeno od šahovske kutije, u platnenoj vrećici, zbog toga što је buka figura iz kutije mogla da otkrije роlоžај i1i kretanje naprednog pokreta.) Oko igrača se okupila grupica boraca, ali niko ni da pisne. Oba igrača vuku najbolje poteze. Kako partija napreduje tako raste i napetost. U jednom trenutku Peko pokuša da vrati potez ali Radovan oštro viknu: Pjesto šeh! Peko se sav ukoči i ostavi topa na udaru. Radovan uze topa i odmah роčе da gura pešaka. Ampasant! trijumtalno ćе Peko. Nepredujet! ne popušta ni Radovan. No pasaran! brani se Peko. Najzad Radovan ostade sa lovicem i kraljem protiv Pekinog kralja. Remis, геčе posle dva sata Коčа Popović koji je ртоlazio pored šahista. Izgleda da je stvarno remis, složiše se Peko i Radovan i svečano rukovaše. — Što ti je školovan čovek, zadivljeno su šaputali borci o Koči, dok su čekali pored kazana.